Klupsko sivilo

Kada se budu delili trofeji u maju 2016. na klupskoj evropskoj sceni srpskih timova neće biti ni blizu.

Zapravo neće biti Partizana jer je Radnički ispao proteklog vikenda a Crvena zvezda i Vojvodina nisu ni želeli da se predstave sa skromnim sastavima. To i jeste logično, pošto su ljudi u klubovima svesni da neće uspeti da se plasiraju u najjače takmičenje, a svako putovanje košta, a to je pogotovu važno za naše klubove, koji su u veoma teškoj finansiskoj situaciji.

Pre tri godine Zvezda je bila prvak Evrope, Partizan četvrti, Radnički pobednik Evropa kupa. Sezonu kasnije Radnički drugi u Evropi, Partizan opet četvrti, Zvezdin častan oproštaj u duelu sa Pro Rekom. Usledio je raspad. Iz Zvezde i Radničkog su svi otišli, u Partizanu su ostali samo mlađi, a o Vojvodini da ne govorimo.

Konačno prošle godine Partizan i Radnički među 12 najboljih. Iz godine u godinu sve slabiji. Liga bez kvaliteta ne može da donese rezultat. Glavni problem je status klubova koji žele rezultat. Partizan i Zvezda kubure sa gradskim vlastima oko novca, Radnički čeka skupštinu koja bi mu donela boljitak.

Samo dok se to ne reši klupski funkcioneri moraju da prestanu sa moljakanjem već da direktnim akcijama kojima će privući javnost, marketing, sponzore, pokažu da im tržišno poslovanje nije strano. Ljudi u našim klubovima se ne trude preterano da privuku sponzore, već čekaju samo da država pomogne, a uopšte ih ne zanima da kucaju od vrata do vrata, ponude nešto i pitaju za sponzorstvo.

Od sedenja i čekanja, posebno i siromašnoj zemlji vajde nema. Dok se taj način razmišljanja ne promeni svi ćemo biti samo nemi posmtrači jakih klubova u drugim zemljama, kvalitetnih utakmica Lige šampiona i Evropa kupa.