Može li Srbija da zadrži mlade igrače u zemlji?

 

Pre nekoliko dana u tekstu "Ima li spasa Radničkom?" pisao sam o veoma teškom stanju u klubu iz Kragujevca, a sigurno je da ni u drugim našim klubovima nije mnogo bolja situacija. Za sada nema tužbi, ali će najbolji igrači skoro sigurno promeniti sredinu.

Ovog leta bi i oni poslednji standardni seniorski reprezentativci koji su ostali u Srbiji, Dušan Mandić i Sava Ranđelović, mogli da napuste domaće prvenstvo. Kapitenima večitih rivala istekli su ugovori, a s obzirom da je situacija u našem vaterpolu sve lošija, teško da će želeti da produže ugovore.

Nažalost, pored Mandića i Ranđelovića, u inostranstvo će gotovo sigurno otići talentovatni Viktor i Strahinja Rašović, te Srđan Vuksanović, Dušan Vasić i verovatno neki drugi i samo je pitanje dana kada će se to desiti.

Ali nema šta, svi momci su zaslužili da igraju u nekoj boljoj sredini, gde će moći da se skoncentrišu na igru i gde neće morati da razmišljaju da li će primiti platu na kraju meseca, da li će moći da treniraju zbog hladne vode, ili čak da li će ih stanodavac izbaciti iz stana zbog neplaćene kirije.

Najviše srpskih igrača, više od deset, trenutno igra u Mađarskoj, a njih nekoliko je u Italiji i to su bez sumnje najbolje vaterpolo sredine.

Međutim, odlaskom mladih i talentovanih igrača iz domaćih klubova naš vaterpolo mnogo gubi, jer će, između ostalog, opasti interesovanje za utakmice, koje i ovako nije veliko, a šta li će biti kada napustimo Regionalnu ligu, što je, takođe, opcija.

Poznato je da su u vaterpolu mnogo manje pare nego u, recimo, fudbalu i košarci, ali je, ipak, neko procenio da je bolje da se velike pare ulažu u fudbal, koji nam u skorije vreme nije doneo ništa sem nerviranja, nego u vaterpolo, gde se svake godine radujemo i klupskim, a da ne pričamo o uspesima reprezentacije.

Ostaje nam da budemo optimistični i da verujemo da će biti bolje, ali...